Read Kainov ožiljak by Dejan Stojiljković Vladimir Kecmanović Online

kainov-oiljak

Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe “hiljadugodišnjeg” Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispRoman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe “hiljadugodišnjeg” Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrazan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige.Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija....

Title : Kainov ožiljak
Author :
Rating :
ISBN : 9788652116195
Format Type : Paperback
Number of Pages : 336 Pages
Status : Available For Download
Last checked : 21 Minutes ago!

Kainov ožiljak Reviews

  • Kristijan
    2019-03-04 11:13

    Ostavio sam malo da se slegnu utisci, pa tek sada pišem komentar.Ovaj roman je pokušaj poigravanja istorijom, fikcijom i autorstvom i uistinu je šteta što njegovi potencijali nisu u potpunosti iskorišteni. Slažem se sa nekima koji su rekli da bi verovatno roman bio bolji da ga je samo jedan od pisaca napisao. Ne bih da olako stanem na Stojiljkovićevu stranu jer od Kecmanovića nisam još ništa čitao, ali mi se čini da je od svih Stojiljkovićevih romana ovaj dobio najslabiju ocenu od mene. Možda bi mi se više svideo da ga je napisao u onom svom već poznatom stilu (Nemanja Lukić proviruje iz ponekog ugla romana ali avaj Stojiljković se kontrolisao...).Sama činjenica da sam roman čitao poprilično dugo govori u prilog mojoj odluci da romanu dam osrednju ocenu. Ima tu interesantnih momenata, tema je sama po sebi veoma intrigantna i lepa je ta intertekstualnost sa Andrićem. Andrić, kao lik, deluje veoma ljudski (usudiću se da kažem kako deluje i grešno), ali je moju pažnju više privukao Vauhnik.Puno potencijala, ali i puno propuštenih prilika. Trojka.

  • Dimitrije Vojnov
    2019-03-09 13:10

    Pročitao sam KAINOV OŽILJAK Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića. Tak roman se može tumačiti dvojako. Kao Stojiljkovićevo delo - reč je o skoro savbršenom bestseleru za srpsko tržište. Kada bih mogao na osnovu utiska da procenim tržišnu sudbinu knjige, rekao bih da će KAINOV OŽILJAK nadjačati KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. To je upravo ona vrsta nacionalno-istorijskog palpa koju Dejan Stojiljković savršeno pretvara u srborazrednu literaturu - pitko, klišetizirano, ne preterano inventivo u literarnom pogledu, natrpano istorijskim detaljima i fetišizacijom ljudi i deologija kojih više nema, a opet u dovoljnoj meri podvučeno stilemama koje su bile svojstvene nečemu ozbiljnom kako bi sve zamirisalo na "visoku književnost". Za neuku publiku, ovo je idealan roman da se malo obaveste o Andriću i Trećem Rajhu a da se usput i zabave, sa interludijima u kojima se gotovo parodično, ali za tu publiku sasvim uverljivo, rekonstruiše misaoni proces velikog nobelovca.U određenom smislu, Dejan Stojiljković se već sada može smatrati srpskim Robertom Herisom, čiju pretpostavku da bi Borman nasledio Hitlera čak i citira u romanu.Međutim, u publici sa najnižim kriterijumima negovorim pežorativno, čak naprotiv. Smatram da je Dejan Stojiljković ona vrsta pisca posle kog čitaoci imaju istinsku potrebu da odu korak napred i čitaju nešto kvalitetnije, što je bitna razlika u odnosu na druge bestselere koji su redom okrenuti najvulgarnijim tabloidnim sadržajima. U tom pogledu kontinuirana Stojiljkovićeva aktivnost je hvale vredna i zaslužuje punu piodršku. Ako nije neumesno napraviti poređenje sa hwevimetalom, Dejan Stojiljković zauzima časno mesto Linkin Parka naše književnosti posle koga bi neko mogao da otkrije i Slayer.Međutim, kako ovo roman dva autora - tu je i Kecmanović i KAINOV OŽILJAK je analogan saradnji Linkin Parka i Jay-Za. Nažalost, Vladimir Kecmanović u toj saradnji prolazi kao što je Jay-Z prošao onomad, ne dobija ništa kao pisac a gubi mnogo na autoritetu.KAINOV OŽILJAK ostvaruje određenu sinergijsku vezu sa Kecmanovićevim libretom za priredbu povodom Oslobođenja Beograda. Naime, u oba slučaja Kecmanović kao nekada provokativni književnik i polemičar, poštovan u celom regionu zbog svog talenta a ne zbog satava, pristaje da pođe tragom Danka Popovića i KNJIGE O MILUTINU i da formuliše populističke dajdžeste istorije koji definitivno nisu u skladu sa njegovim mogućnostima.Proces infantilizacije istorije i "mirenja narativa" raznih ideoloških pravaca u principu nije novost i deo je i izvorne i aktuelne rimejkovane "putinizacije", ali učešće Kecamovića u takvom procesu je prilično iznenađenje, ako imamo u vidu njegov minuli rad. Prema njegovom tumačenju istorije ne želim da se određujem ideološki, već pre svega u pogledu narativa koji konstruiše, a koji je kako rekoh infantilizujući.Gledano iz vizure Kecmanovićevih mogućnosti, u meri u kojoj ih je iskazao TOP JE BIO VREO ali i na način na koji ga obavezuje diploma Filološkog fakulteta, KAINOV OŽILJAK je prilično smeće i skoro pa izrugivanje kako Ivu Andriću tako i drugim znanjima koja Kecmanović poseduje. Najbolji rimer politikološkog analfabetizma recimo je opaska iz romna da se Jugoslavija mnogo naoružava iako je neutralna, uprkos aksiomu da su sve neutralne države naoružane do zuba (izuzev Irske) i to je nešto što on kao redovni politički komentator ne bi smeo da dozvoli.S druge strane, takve proizvoljnosti su dopuštene Stojiljkoviću autodidaktu koji ni ne pretenduje da se obraća publici sa visokim kriterijumima.Stojiljović sebi može da dozvoli ratne vidove infantilizacije istorije, od analogija koje su čak i Andriću kao književnom junaku glupe (ali opet ostaju u romanum, valjda kao simbol Kecmanovićevog kajanja) do političkih stavova junaka koji naprosto nisu bili svojstveni ljudima iz 1939. godine. Neki od dialoga o Antisemitizmu, recimo, deluju potpuno apsurdno ako imamo u vidu opštui antisemitsku klimu toga doba a takvih "naknadnih pameti" ima još puno.Ipak, paradigmatično je upravo to da Andrić kao književni junak ovog romana zapravo nijednom ne uspeva da dobaci do misli koja je originalna ili na bilo kom nivou visprena, i da je toga on sam kao književni junak svestan. Dakle, sam junak priznaje nedoraslost svojih kreatora.Ruku na srce, najslabiji deo Andrićevog opusa i jesu njegova razmišljanja van proze, koja su mahom duboko ukorenjena u Opštem mestu.Ukratko, najgore je prošao Ivo Andrić koji je više stojiljkovićevski nego kecmanovićevski obrađen . njegov um je pretvoren u jednu šematizovanu mašinu za naizmeničnu brigu i kreaciju, lišen ozbiljnih uvida i razumevanja situacije koje odstupa od klišea. Kod Andrića nema ni trunke sitnih idiosinkrazija po kojima je poznat čak i deci osnovnoškolskog uzrasta.Dijalozi su kruti, stripovski po svojoj šematizovanosti a sveznajući narator koji završava poglavlja napetim nagoveštajima daljih dešavanja nije na nivou nečega što bi se očekivalo od Kecmanovića i svojstveniji je Stojiljkoviću. Isto važi i za obavezne rekapitulacije situacije, onoga što je u njima paradokslano ili važno, što je opet deo Stojiljkovićevog prosedea i obraćanja čitaocu smanjenih mogućnosti zapažanja.Od Kecmanovića bi se očekivalo da čak i kada piše bestseler o Andriću to bude bliže Umbertu Eku nego Milanu Nikoliću. Neki delovi, kao recimo deonica sa "Anikom" su parodični u svojoj tintobrasovštini a degutantni u odnosu na Andrićevo delo, a u priličnoj meri se razlikuju i odnosu na tip bonvivanskog života koji je vodio Hajdrih sudeći po istorijskim izvorima.Kecmanovićeva sofistikacija se oseća kroz jak uticaj italijanskog filma o nacizmu i seksualnosti, pre svih Lukina Viskontija, Line Vertmiler i Tinta Brasa a nažalost unosi premalo pismenosti Mirka Kovača koji je Lordanu zafraoviću pisao scenarije za tu vrstu filmova. Da je bilo do Stojiljkovića, nacisti bi ostali kao negativci iz stripova.Ako izuzmemo pominjanje Nemanje Lukića u konfuzom, nedorečenom a opet vrlo važnom podzapletu o spasavanju jevrejskog profesora, čime se ovaj roman smešta u isti "univerzum" sa KONSTANTINOVIM RASKREŠĆEM, srećom ovde nema fantastike da ubrizga sterodie u ovu treš-pripovest o Andriću, iako ima magijskog realizma koji kod nas važi za pouzdan znak "umetničke pretenzije".Zbog dva imena na koricama, KAINOV OŽILJAK se može posmatrati kao polupuna ili kao poluprazna čaša. Optimistički gledano, ovo usavršavanje nacionalno-istorijskog kiča i usavršeni naslednik KONSTANTINOVOG RASKRŠĆA predstavlja novi uspeh za Stojiljkovića.Zanimljivo je međutim da jedan od postulata bestselera ovog tipa još nije počeo da se poštuje kod nas a to je se za dati novac dobije više stranica teksta. Ruku na srce, ovaj roman nije "prevara" kao Kecmanovićev SIBIR koji je sa udaranjem Entera došao do tačke da se pročita za jedno popodne. Ovde ima Entera ali ima i stojiljkovićevskog "mesa", međutim, kada se podvuče crta, čitalac ipak nije dobio onu količinu (kakve god) literarne supstance koju bi bestseler morao da nudi. Tako je publika koja malo čita, ciljna grupa ovog romana, dobila romane koji su kratki, pa na kraju čita još manje.

  • Isidora
    2019-03-04 17:30

    Slozila bih se sa prikazom Dimitrija Vojnova...zaista sam zelela da mi se ovaj roman dopadne, medjutim, on je citav niz nedorecenosti, nedovrsenosti, neispunjenih ocekivanja. Prikaz na poledjini knjige obecava mnogo, a u samom romanu nema ni 10 % nagovestenog, zbog cega mi je veoma zao....mnogo nesrecno nabacanih demonstracija erudicije i pokusaja intertekstualnih povezivanja, slab dozivljaj i snaga celine, gotovo karikaturalno iskoriscen glavni lik Andrica, svega nedovoljno, nedovrseno, nepotpuno. Ukratko, jedan dobar KONCEPT, fina zamisao, ali rezultat traljav.

  • Sesili Li
    2019-02-27 18:25

    Ne znam zašto sam uopšte pomislila da bi ovo mogla da bude dobra knjiga.

  • Nani
    2019-03-11 14:20

    Drinking game: svaki put kad naletite na “poslanik Andrić” ili rečenicu na nemačkom, vi trznite nešto.

  • Игор
    2019-03-25 14:11

    Pa, ovo je bilo brzo čitanje.Knjigu sam pročitao za ukupno... 7-8 sati. Brzo čitljivo, ali ne preterano zanimljivo štivo koje, na trenutke, kao da je pisano za publiku tabloidnih medija i tome sličnog otpada. Na moju žalost, a koliko vidim po ocenama i na žalost velikog broja čitalaca, autori nisu uspeli da odgovore izazovu koji su postavili pred sebe - likovi, vreme, radnja... sve je to moglo da odvede knjigu u drugom pravcu, sa nekim pravim zapletom i da dovede čitaoca do nekog stadijuma većeg uzbuđenja, dok je ovako... pa kao da je napisano da se ubije jedno dosadno popodne, čemu je i poslužila.Opšti utisak: brzopleto, nedorečeno, nerazvijeno, na trenutke nepotrebno vulgarno, plitko. Opštem utisku nimalo ne pomaže činjenica da se stil pisanja konstantno i drastično smenjuje kroz knjigu - u jednom trenutku kratke, oštre rečenice, dok u drugom trenutku dolazi do osetne promene stila i pasusi postaju bar malo kvalitetniji.

  • Milan Trpkovic
    2019-02-25 11:26

    Roman je odličan, ali moja ocena je ipak 4 (samo zbog delova koje je pisao Kecmanović). Poštujem i cenim oba pisca, ali smatram da bi roman bio za nijansu bolji da je samo Stojiljković radio na njemu.U svakom slučaju, topla preporuka svima koji vole istorijske trilere sa elementima politike i diplomatije.

  • Jasminka
    2019-03-23 15:29

    Do sada nisam ništa čitala od nijednog od ove dvojice autora, pa tako nisam ni imala neka očekivanja od ove knjige. Čitala sam uglavnom pozitivne komentare i zbog toga sam se nadala da će biti zanimljivo. Nisam se prevarila, očekivanja su se ispunila u većoj meri. Interesantna ideja i dobra realizacija. Saznala sam dosta toga iz istorije što se tiče Ive Andrića, jer iako je glavna fabula fikcija, počiva na stvarnim događajima, negde sam pročitala „mešaju se fikcija i mašta“. Aprila 1939 godine poznati pisac dolazi u Berlin kao ambasador-poslanik Kraljevine Jugoslavije i lično se susreće sa Hitlerom da bi mu predao akreditive, strepeći zbog tog susreta. Slučajno na zgarištu spaljenih knjiga ugleda knjigu koja nije uništena i pažljivo, da ga netko ne primeti, uzima je. To je knjiga pesama „Kainov ožiljak“, koje nemaju neku umjetničku vrednost i čiji je autor porijeklom iz Bosne. Tada počinje potraga za autorom Štefanom Krajskim, a pomaže mu nacistički istražitelj Albreht Ditrih koji postaje prototip Andrićevog Karađoza iz „Proklete avlije“ koju Andrić piše tih godina. Tokom istrage se upoznajemo sa istorijskim prilikama u nacističku Nemačku, pre svega oko potpisivanja Trojnog pakta 25 marta 1941 godine. Knjiga završava 7 aprila 1941 godine, nakon bombardovanja Beograda kada se Ivo Andrić vraća vozom u razrušeni Beograd. Simpatično i inrteresantno napisano, mada mi nije jasno zašto na početku knjige, kad je Ivo krišom uzeo knjigu sa zgarišta, stoji rečenica „Boj se ovna, boj se govna, a kad ćeš živeti?“ kao Andrićeva. I na kraju, dva citata:„Kada je čovek mlad, čini mu se kako ga svaka muka koju preživi čini jačim. I čim muka prođe, oseća se ako ne baš snažnijim nego pre no što ga je snašla, a ono barem netaknutim. Kada počne da stari, međutim, i kada telo počne da mu škripi, sa svakom novom nevoljom vraćaju mu se i sve stare, prividno pobeđene, a zapravo samo privremeno pripitomljene muke. Bolovi istrošenog tela udružuju se s tim mukama, podsećajući ga da su telo i duša barem na ovom svetu jedno, i da je ograničen broj udaraca koje mogu i koje im je suđeno da podnesu.“„Istorija nema osećaj za male stvari, male događaje i male ljude. Istorija je film montiran od krupnih kadrova. Knjiga napisana velikim slovima. Glasna, gotovo zaglušujuća simfonija ljudske nesavršenosti, monumentalna kao Vagnerove opere.“

  • Лазар Јовановић
    2019-03-02 17:15

    Poput jednog od čitalaca koji je ovde ostavio svoj komentar, smatram da bi roman bio još bolji da je samo Stojiljković radio na njemu, te stoga samo četvorka. Oseća se razlika izmedju poglavlja, kraće rečenice i replike koje voli Kecmanović i koje nesumnjivo podsećaju na formu romana "Top je bio vreo". Ipak, zbog ideje, i odlične prilike da se nešto sazna i o ne-spisateljskoj strani života Iva Andrića koja je malo poznata, sve pohvale i preporuke.

  • Ilija Ilić
    2019-03-14 10:18

    Ocekivao sam mnogo više od ovog romana.Volim sva tri prethodna romana Dejana Stoiljkovića, nadao sam se da će i ovaj roman biti tako dobar. Posebno zato što je glavni lik Ivo Andrić.Sve u svemu nije loše, ali moglo je mnogo bolje.

  • Jovana Kokica Ivetić
    2019-03-06 14:26

    Jedna od najboljih knjiga o Andriću. Stil sjajan! Kao da ju je sam Ivo pisao. Fenomenalna! Drži pažnju od početka do kraja.

  • Milos Zerzevski
    2019-03-13 11:11

    Iako se knjiga najavljuje i prikazuje kao politicki triler, elemenata trilera koji nosi uzbudjenje i preokrete nema. To nije ono sto ce se naci u ovoj knjizi. Zanimljivo je citati o danima Ive Andrica u Berlinu, pred pocetak drugog svetskog rata i napada na Jugoslaviju, to su detalji o kojima se malo zna, odnosno sira citalacka publika ne zna gotovo nista. Ujedno, kroz roman i fikciju pisaca, Ivo Andric je prikazan na nacin koji nije samo ustogljenost, red i discplina, vec neko ko moze biti podlozan porocima, kao i svaki obican covek. (Velikim, belim grudima koje su na dohvat ruke je tesko odoleti).Prikupljajuci istorijsku gradju koja je meso ove knjige, a koju su nam servirali autori kroz roman, citalac ce se upoznati sa nekim podacima koje starije generacije nisu ucile u istorijskim citankama. Niko nikada Titovim pionirima nije pominjao da su cuvene martovske demonstracije protiv pristupanja Jugoslavije trojnom paktu bile delo britanske tajne sluzbe koja je na taj nacin sklonila deo nacisticke vojske Nemacke i njihovog potencijala sa svojih vrata na pragove nasih kuca. To je sigurno nesto sto znaju oni koji su izucavali istoriju dublje, ali za mnoge su to cinjenice sa kojima se susrecu prvi put. No, i citajuci o cinjenicama i atmosferi koja je vladala u nacistickoj Nemackoj pre pocetka rata, a kroz pricu o Andricevoj diplomatskoj misiji u Berlinu, nije bilo tesko zakljuciti da bi mi nadrljali svakako, i bez martovskog puca...samo je bilo pitanje cije ce bombe padati na Beograd, nemacke ili britanske. Uostalom, zar nisu i jedni i drugi, ne jednom, pucali na Beograd? Tragicno je sto je samo pitanje vremena kad ce ponovo...

  • Arthemida
    2019-02-26 11:39

    Steta, ocekivala sam vise. Sinopsis me je potpuno prevario. Skroz neiskoriscen potencijal price i likova.Milica, koja je ocigledno bila najbitnija osoba u Andricevom zivotu, deluje samo kao slika na zidu. Da su joj razradili lik, mozda bi cak i poverovala u njegovu privrzenost prema njoj. Vise hemije je postojalo izmedju njega i Vauhnika, koji mi je bio zanimljiviji cak i od samog Ive. Na kraju su me dokrajcili nacisti pederi, gde sam morala da zatvorim knjigu i dobro se ismejem. Takav klise nad kliseima nisam ocekivala, al to je moja greska jer sam jadna naivna. :)))Uzgred, kameo pojavljivanje Nemanje Lukica bilo je pozitivno iznenadjenje. :)Tipicno musko pisanje, ali u svakom slucaju sarmantna knjiga.

  • Danijel
    2019-03-20 13:29

    Kecmanović i Stojiljković su se od samog početka upleli u andrićevsku igru Aske i vuka, u kojoj sam ja – razume se – bio vuk. Govorim ovo zato što sam sumnjičav kada su istorijske teme temelj pričama koje nisu u potpunosti istorijski uverljive. Ali da ne lažem ni vas ni sebe, priča mi se svidela i zaslužuje bar četvorku. Na kraju krajeva, ni istorija kao takva nikad mi nije bila isuviše uverljiva.

  • Jelena
    2019-03-19 16:14

    Stojiljković kao pisac ume da prenese priču tako da možete sebe da zamislite usred sveg tog meteža koji opisuje. Ali u tome uspeva samo kad samostalno piše. Nisam osećala likove kao trodimenzionalne kao što to obično biva, nisam u zanosu pročitala knjigu. Potencijalno dobra priča sa ne baš uspešnom realizacijom...

  • Nikola Jankovic
    2019-03-14 11:17

    Dosta zanimljiva istorijska lekcija, kako sa događajima pred 2. svetski rat, tako i iz života nobelovca. Priča i način na koji je ispričana ne bih mogao da kažem da je nešto specijalno, ali pošto je postavljena u zanimljiv istorijski period, krajnji proizvod je roman koji se čita brzo, lako i ispušta se teškim srcem.

  • Mirjana Nikolic
    2019-03-15 18:16

    Zanimljiva radnja. Predvidljiv stil pisanja.

  • Maja Stanojevic
    2019-03-06 15:31

    Uvek je interesantno pročitati nešto živopisno o našim velikanima.

  • Zlatiborka Sasa
    2019-03-12 11:20

    Stvarno mrzim Dejana Soiljkovica .Kad god pocnem citati njegovu knjigu moram ostati budan cijelu noc

  • Nemanja Jovanovic
    2019-02-23 15:27

    Knjiga je dobra, mada nisam uzivao u njoj kao u ostalim knjigama Dejana Stojiljkovica i Vladimira Kecmanovica... Uzitak je bio za nijansu manji i zbog toga 4 zvezdica.

  • Hana Kazazovic
    2019-02-27 14:16

    Pisala sam o njoj na http://cyberbosanka.me/procitala-sam-...

  • Zorka Zamfirova
    2019-03-10 10:25

    Može da prođe

  • Isidora
    2019-03-22 13:34

    Kao što su i ostali primetili, roman smatram nedovršenim. Možda bi čak bolje bilo upotrebiti izraz - nedorečenim. Ideja koja se krije jeste odlična, samo je realizacija ostala nepotpuna, površna.